Nakon skoro dve godine pauze od treniranja, rada na isceljenju kolena, strpljenja, laganih koraka i verovanja u proces- opet trčim. I ne samo da trčim… pre par dana sam istrčala 10km.
Ali znaš šta mi je važnije od same distance?
To što nisam odustala.
To što sam poverovala da je moguće, čak i kad nisam imala kondiciju.
To što sam se pojavila, malo po malo, bez pritiska, ali sa poverenjem u sebe, svoje telo da će prepoznati trčanje kao ritual, koji sam pre povrede redovno praktikovala. Nisam postavila cilj da moram da istrčim baš 10 kilometara. Bilo mi je bitno da budem prisutna sa tim ritualom, a ta kilomteraža je došla kao rezultat.
Isto je i sa ličnim brendom.
Tvoj lični brend nije sprint.
Nije nešto što moraš “izgurati” i juriti po svaku cenu.
On je živi energetski prostor. On raste zajedno sa tobom.
Potrebno je da ga gradiš kao što gradiš mišić: sa strpljenjem, doslednošću i ljubavlju.
Ne moraš sve da znaš odmah. Ne moraš da se pozicioniraš “savršeno” iz prvog puta.
Ne moraš da radiš iz pritiska, žurbe, poređenja.
Pre nego što primeniš bilo koju biznis strategiju, prvo kultiviši ovo:
– samopouzdanje
– radoznalost
– spremnost na eksperimentisanje
I da, tu je i ona fina, skoro zaboravljena praksa:
– samososećanje
– odgovornost
– unutrašnja sloboda i poverenje u proces
Ako vidiš uspeh druge žene, otvori se za misao da je i tebi to dostupno.
Ako nešto ne uspe iz prve, to ništa ne govori o vrednosti koju pružaš.
Prestani da gradiš svoj sveti biznis iz mentaliteta fatalizma.
Zameni pritisak verom u duži i svesniji proces.
Kada pomisliš da ne ide dovoljno brzo, seti se da duža staza nije sporija.
Jer ono što traje ima jako i snažno korenje koje ide u dubinu.
Kako ti danas pristupaš svom ličnom brendu i pojavi: kroz pritisak ili poverenje?
